Šta je jednostavnije i efikasnije?
Ići tragom pseudonormalne ličnosti, onda kad sve više klizi prema potpunom napuštanju normalnosti, pratiti joj „bolesti“, šizofreniju i ostalo, ili pokušati vratiti pseudonormalnu u normalnu ličnost ili je bar pokrenuti u tom pravcu?
Logično gledano, efikasnije je ovo drugo.
Ali budući da se pseudonormalnost ili uobičajena ego-situacija podrazumeva kao normalna, logičnije je slediti „bolesti“ u koje zapada takva, tako „normalna“ ličnost i pokušavati naći leka tim „bolestima“.
Zbog ovakvog logičnog stava koji polazi od toga da se radi o potpuno normalnoj osobi koja se “razboljeva“, bolesti se umnožavaju, a lekovi sve više postaju slični onima koji leče fizičke bolesti.
&
Smatra se, na primer, da je izvesna, nevelika količina ljubomore potpuno normalna stvar, dok je velika količni iste nenormalna pojava, odnosno bolest, čak postoji i izraz „bolesna ljubomora“, što bi značilo da postoji i neka zdrava ljubomora?
Pre kvalifikacije da li je ljubomora u manjoj količini normalna, a u većoj nenormalna potrebno je najpre dati definiciju ljubomore.
Šta je, dakle, ljubomora? I kakve veze ima sa ljubavlju?
Najopšttije rečeno, ljubomora je osećaj koji prati napad na nečiju važnost, odnosno na vrhunsku vrednost psihe zvane čovek.
Na taj napad se reaguje burno, nekad manje, a nekad više, čak šta i batinama pa i ubistvom onog ko ugrožava važnost. Pri čemu to ugrožavanje može biti stvarno ili umišljeno.
Ta pojava se naziva ljubomorom zato što je uobičajeno da se vezuje za osobu prema kojoj se oseća naklonost i koja iz te pozicije ugrožava važnost osobe koja gaji naklonost prema njoj.
Tačniji izraz za ljubomoru bio bi važnomora, ali izraz ljubomora se previše utisnuo u svakodnevni govor.
Saopštite svoje probleme, zatražite savete ili postavite pitanja na:
kontakt@akcijent.com
d.a.teodor@gmail.com
viber
messenger Dragan Atanacković Teodor
Šta bi, dakle, značilo biti normalan u slučaju ljubomore?
Ne voleti nikog, jer samo to je sigurno da neće biti ljubomore, koja može da se razvije do neslućenih razmera?
I može li se nemati ljubomora kad se neko, kako se to kaže, voli?
Ne može, ako se tom nekom daju ingerencije nad sobom ili vlast nad sobom, odnosno nad svojom važnošću. A bez toga nema onoga što se zove ljubav. To davanje ingerencija nad sobom se pesnički zvalo „ti si meni sve“, „ne mogu da živim bez tebe“ i slično.
&
Može li se osećati naklonost prema nekome, a da to ne podrazumeva i davanje ingerencija nad sobom, odnosno nad svojom važnošću, jer upravo to davanje, koje je uobičajeno svedočanstvo postojanja ljubavi, pravi problem svakoj psihi kojoj je važnost vrhunska vrednost.
Takva ljubav, odnosno naklonost koja ne podrazumeva davanje ingerencija nad sobom je uobičajenom egu nepoznata ili mu je poznata kao neljubav ili kako seto još zove „veza bez obaveza“ ili „bez posvećenosti“.
Sve u svemu, umesto da sledi i meri količinu ljubomore, nadajući se (uglavnom neosnovano) da neće preći granicu i postati „patološka“, čoveku bi bilo bolje da shvati šta je ljubomora uopšte i da prizna da će je imati verovatno i u nepoželjnoj količini.
Potpuno shvatanje toga šta je ljubomora, kako i zašto nastaje može biti prvi znak iskoraka iz pseudonormalnosti,odnosno iz uobičajene ego situacije koja se podrazumeva kao normalna. U svakom slučaju označiće početak kraja dotadašnjeg shvatanja.
Ukratko, čim se čovek zaljubi i to sebi konačno prizna, trebalo bi da shvati da je ljubomora sastavni deo takve situacije i da razume zašto se ona pojavljuje, a ne da tvrdi kako nije i kako neće biti ljubomoran. Ovakav, realan, pristup ne samo da neće štetiti, nego će i koristiti onome ko ga bude praktikovao.
Dragan Atanacković Teodor, osnivač antropopsihologije