Psihičko zdravlje se uobičajeno shvata kao psiho-stanje bez prenaglašenih patoloških pojava, kao što je „preterana ljubomora“ i slično.
Švajcarski sir – slika uobičajenog stanja antropopsihe, normalnost sa puno patoloških rupa, odnosno pseudonormalnost.
Svaka pojava koja može da izazove psihičko uznemirenje od lakšeg do najtežeg je patološka.
Samo sa mnogim takvim pojavama ljudi žive „u miru“ dok te pojave ne pređu granicu, a kad će preći – ne zna se.
Setimo se slučajeva kada čovek „pobije sve živo“, a pre toga je bio „tako miran“…
Može li antropopsihologija da to predvidi i predupredi?
Može.
&
Ljudi su, kao bacila, puni neaktiviarnih patoloških pojava, koje će se aktivirati kad najmanje očekuju, a to pre svega zato što od sebe i ne očekuju to aktiviranje, što je dokaz koliko se malo poznaju.
Ljudima tek predstoji dugo putovanje u normalnost.
Prvi koraci su priznavanje da se nalaze u pseudonormalnom stanju.
&
Ukratko, čovek nije normalno biće, koje se „nekim čudom“ pretvara u nenormalno.
Čovek je pseudonormalno biće koje, kad u njemu patološke pojave preuzmu prevagu „silazi s uma“, odnosno postaje nenormalno biće i, kad se oslobodi svih patoloških pojava u sebi, postaje normalno biće.
To je zasad ređi slučaj, ali nije nemoguće.
Uobičajeno se psihičko zdravlje shvata kao pseudonormalnost, u kojoj patološke pojave uglavnom miruju.
Dragan Atanacković Teodor, osnivač antropopsihologije