U poslednjih 30 godina vlasti u Srbiji su prošle metamorfozu od socijal-nacionalističkih preko proevrounijskih do nacional-proevrounijskih.
U prvom i trećem slučaju vlasti su bile mešavina, kompilacija dve vrste ideologija.
U prvom socijalističke i nacionalističke, a u trećem nacionalističke i proevrounijske. U slučajevima takvih olkeč mešavina jedna od dve ideologije zapravo ne važi, a možda ni obe, nego je cilj vlasti zasnovane na njima u ideološkom smislu nihilistički („sve može, a ništa ne važi“), posebno je razvijena demagogija i težnja nosilaca funkcija da ostvare lične ciljeve.
U poslednjem slučaju nacioal-porevrounijskih vlasti, vlasti bez stvarne ideologije i vezanosti za nju, ti lični ciljevi nosilaca vlasti ostvaruju se preko stranih kompanija koje te nosioce, zarad svojih interesa (na primer, nepridržavanja eko propisa), nezvaničnno odnosno tajno finansiraju.
&
U slučaju prve dve vlasti, socijal-nacionalističke i proevrounijske, vladale su dve ideologije koje nisu trpele alternativu, socijalistička i evrounijska, za koju se i govorilo da EU nema alternativu.
Ove dve vrste ideologija su dolazile iz tamne zone uobičajenog ega , koja emituje: TAKO JE I NIKAKO DRUGAČIJE.
Obe te ideologije su zapravo poražene u narodu. Prosto nisu opšteprihvaćene.
Tako je nastupila treća nacional-proevrounijska vlast koja se prema emisijama tamne zone odnosi apsolutno relativistički: MOŽDA JESTE, MOŽDA NIJE, A MOŽDA I JESTE I NIJE TAKO.
To je područje sive zone pseudonormalnog, uobičajenog ega.
Vlast zasnovana na trećoj svetloj zoni, koja kaže: AKO JE TAKO TAKO JE, AKO NIJE NIJE još nije nastala u Srbiji, niti bilo gde u svetu.
Dragan Atanacković Teodor, osnivač antropopsihologije
