Antropsihologija one koji su dospeli u jasno nenormalno stanje obaveštava iz čega su u to dospeli i pokušava ne da ih vrati u prethodno stanje, nego da ih vodi u stanje normalnosti, s tim što im ostavlja izbor da se „leče“ lekovima i terapijama ako hoće, ali u tom „lečenju“ antropopsihologija ne učestvuje.
Ukratko, niti ga tzv. pacijentima zabranjuje, niti ga preporučuje.
To ostavlja njihovoj slobodnoj volji da odluči, drugim rečima ako tzv. pacijent uporno nastavi da „luduje“ antropopsihologija diže ruke od njega, jer nije nasilna, i prepušta ga „lečenju“, dok nastavlja da radi sa njim, ako se pretvara u akcijenta, odnosno u aktivnog učesnika u razrešavanju svoje psihosituacije.
Početna faza rada sa onima koji su pseudonormalnost zamenili nenormalnošću jeste priznanje tih osoba da su nenormalne.
Tek tada se može ići dalje.
U suštini, antropopsihologija i njene metode se mogu primenjivati u svim fazama, odnosno stanjima antropopsihe (ljudske psihe) bez rizika od nanošenja bilo kakve psiho-štete.
Da šteti ne može, da koristi može.
Antropopsihologija je pogodna za zdrave i manje zdrave, odnosno za rešavanje problema pseudonormalnih i onih koji su napustili normalnost.
U svakom slučaju cilj će biti postizanje normalnosti ili bar upoznavanje sa njom. Da li će se i koliko u tome uspeti?
Minimum uspeha biće upoznavanje antropopsihe sa njenim mogućim normalnim stanjem, taj uspeh neće izostati, a maksimum će biti i dospevanje i bivanje antropopsihe (ljudske psihe) u normalnosti.Drsgsn Atanacković Teodor, osnivač antropopsihologije