Usputna antropopsihološka seansa
„Ja uslišavam i skrivena, a kamoli otvorena traženja i želje. A što, kadgod dobijete, govorite: nismo t o tražili?
Gle, tražiš ž e n u, i kad ti je dam, hoćeš da bude tvoja predstava o ženi, a ne žena.“
Te godine sam putovao u Beč spavaćim kolima.
U kupeu je pored mene bio još jedan mlađi čovek.
Uskoro, on započe koverzaciju pitanjem, iz koga sam, po naglasku, zaključio da je Crnogorac.
– A koliko je kandidata kod vas za predšjednika države?
JA: Slagaću te, šest ili sedam miliona.
On se nasmeja tom odgovoru, pa nastavi konverzaciju sa nepoznatim, tj. sa mnom:
– Bio sam sinoć sa kurvom. Jes kurva, ali je dobra.
Ja ne rekoh ništa. A on nastavi:
– Ja ne znam što je ovo, prva mi žena bila kurva, druga isto…
JA: A i treća ti sumnjiva?
ON: Otkud znate da sam oženjen?
JA (u njegovom maniru): Tebe sve na čelo piše! Nego, kako to da uvek dobiješ ono što nećeš i ne želiš, to je nemoguće… A kakvu bi ti ženu?
– Poštenu!- k’o iz topa će on
JA: Poštenu? Hm, dobro. A reci mi je li poštena žena koja bi ti rekla ovako: Slušaj mili, ja se jesam udala za tebe, jer sam htela i jer te volim, ali ako tražiš da garantujem da u životu nikad više neću nikog ni pogledati – to ne mogu, neću da te lažem. Je li to poštena žena?
ON: Jeste.
JA: Pa hoćeš li takvu?
ON: Neee!
&
I tako je čovek došao do spoznaje da mu poštena žena ne odgovara, da mu odgovara ona koja će ga lagati. To otkriće ga je priličnno zbunilo, a verujem da ovaj naš razgovor, ovu usputnu seansu i danas pamti.