ZABLUDE
Ove crtice su plod antropopsihološkog promišljanja uobičajenih ljudskih zabluda.
Antropopsihologija je prva egzaktna humanistička nauka koju je početkom ovog veka osnovao Dragan Atanacković pod početnim imenom „egoistika“, koje je promenjeno u „antropopsihologija“.
Prva knjiga iz te oblasti je OD VIŠKA GLAVA BOLI.
Saopštite svoje probleme, zatražite savete ili postavite pitanja na:
kontakt@akcijent.com
d.a.teodor@gmail.com
viber
messenger Dragan Atanacković Teodor
ili na kontakt formu koja se nalazi u donjem desnom uglu sajta
ZABLUDA O LJUBAVNOJ VEZI
Uobičajena zabluda o ljubavnoj vezi je da je ta veza LJUBAVNA, da je nastala zbog ljubavi i da traje sa ljubavlju.
To ide dotle da se zločini, koji se dese za vreme trajanja veze zovu zločinima iz ljubavi.
Tzv. ljubavna veza je veza nastala usled važnosti, a zločini koji se dese nastaju usled ugrožavanja važnosti.
U osnovi ta bi veza trebalo da se zove VAŽNOSNA veza, praćena osećajem naklonosti, ali ne zbog naklonosti, nego zbog nekog doprinosa ili pretpostavljenog doprinosa važnosti. A zločini koji se dese unutar trajanja te veze da se zovu zločinima iz važnosti, odnosno zbog ugrožene važnosti.
Tada bi stvari bile jasnije. I istinitije.
&
ZABLUDA O BOGU
Uobičajena zabluda o Bogu je da je čoveku moguće doneti konačan sud o njemu, bilo da sud glasi: Bog postoji, ili: Bog ne postoji.
Sve što pouzdano čovek može reći na temu Boga jeste: NEMAM POJMA O NJEMU, NI DA LI POSTOJI, NI DA LI NE POSTOJI, NI ŠTA ČINI, NITI ŠTA HOĆE.
Obzirom na to apsolutno neznanje o Bogu, čovek može samo da veruje u njega, ali pošto mu vera nije jača strana – ne može ni to.
Ukratko, čovek toliko ne zna o Bogu da bi najpoštenije bilo da „ne pominje uzalud ime njegovo“, odnosno da i ne priča o njemu. Ali, naravno, čovek ni to ne može, jer ne podnosi neznanje čak i kad je evidentno.
&
ZABLUDA O RAZLOGU ZALJUBLJIVANJA
Ono što i vi, pa i klasični psiholog, podrazumevate jeste da vam je zaista poznat razlog radi kojeg se zaljubljujete.
Moguće je da biste oboje u horu taj razlog nazvali željom da imate pored sebe voljenu osobu, da volite i sve u tom stilu.
Antropopsihologija, kao egzaktna nauka, vam oboma na to kaže da pričate sve same netačne stvari.
Da zaista imate želju da volite, ljubav bi bila jedino osećanje koje biste imali u odnosu na ovu ili onu osobu.
A poznato je ili bi bar trebalo da bude poznato da je ljubav stanje u kojem nema merenja, patnje zbog postupaka osobe kojoj emitujete ljubav, niti njene patnje zbog vaših postupaka. Ili kako zapisa apostol Pavle: „Ljubav je milokrvna, sve prima, sve veruje, ne traži svoje, ne nadima se…“
U procesu zaljubljivanja i tokom trajanja zaljubljenosti vi imate niz NELJUBAVNIH osećanja, osećanja koja ne proističu iz naklonosti: osećanje sumnje, strah od prevare, gotovo fizički bol koji prati te osećaje…
Iz kog su izvora ta osećanja, iz LJUBAVI? Ne bi se reklo.
Ta osećanja se više tiču važnosti i mogućeg ugrožavanja važnosti, zar ne?
Ili ćete i dalje govoriti o ljubavi kao suštini tih osećaja?
A, da ponovimo, poznato je ili bi bar trebalo da bude poznato da je ljubav stanje u kojem nema merenja, patnje zbog postupaka osobe kojoj emitujete ljubav, niti njene patnje zbog vaših postupaka. Ili kako zapisa apostol Pavle: „Ljubav je milokrvna, sve prima, sve veruje, ne traži svoje, ne nadima se…“
&
ZABLUDA DA SU ŽENE VIŠE ZA BRAK NEGO MUŠKARCI
Ova vrlo rasprostranjena zabluda više godi muškoj sujeti (važnosti) nego što je tačna.
Kada se muškarcu dopadne žena, on, doduše, u samom početku ima pretežno, pa i isključivo seksualne misli, ali što dopadanje ide dalje te misli su sve aseksualnije i teže tome da se „predmet dopadanja večno zarobi“. A najbolje zarobljavanje je putem BRAKA.
Uostalom, muškarac je (Žak Prever), a ne žena napisao ove stihove. „Idem na pijacu da kupim OKOVE za tebe, ljubavi moja.“
Žene su za brak kao svojevrsno utočište i „sigurnu luku“, a muškarci su za brak kao „zatvor“u kome bi držali ženu.
Zvuči nelepo, ali je tako.
&
ZABLUDA DA SU MUŠKARCI MANJE VERNI OD ŽENA
Oko ove uobičajene zablude su saglasna oba pola, i muški i ženski.
Međutim, stvari stoje baš obrnuto.
Muškarci su „kad se zaljube“kao konji u amovima, gledaju samo u NJU.
A niko im ne skreće pogled, nijedna žena, jer žene u principu ne spopadaju muškarce.
Žene i kad su zaljubljene izložene su stalnim „napadima“ muškaraca, njihovim željama, udvaranjima.
I neretko popuste, odnosno izađu u susret tim udvaranjima.
To je logično, ma koliko da se ne dopada muškarcima.
Muška vernost proističe iz njihove „emotivne neinteligencije“ , a ta neinteligencija je rezultat objektivnog stanja tako da je sve to kod njih više nešto što je posledica tog stanja, nego što je njihov izbor.
Inače kad je zaljubljeni muškarac spopadnut od neke žene, što se ređe događa, on pre „popušta“ i upusti se u avanturu, pravdajući se i pred sobom i pred ženom (partnerkom) da to nije učinio iz ljubavi.
Kao što jedan reče: „Šta sam mogao, skinula se!“
&
O CENI PRESTANKA LUDILA
Čovečanstvo se može osloboditi svih svojih psihičkih problema, ali cena je OGROMNA: da ostane bez svih, pa i baš lepih iluzija.